Kapara

Kapara – kada se vraća, kada se gubi i koja su vaša prava

Kapara je jedan od najčešće korišćenih instituta u praksi, naročito kod kupoprodaje nepokretnosti, vozila ili drugih vrednijih stvari. Ipak, upravo u vezi sa kaparom najčešće nastaju nesporazumi – posebno u situacijama kada do realizacije ugovora ne dođe.

U praksi se često postavlja pitanje da li se kapara vraća i pod kojim uslovima?

Odgovor zavisi od više faktora, a pre svega od toga ko je odgovoran za neizvršenje ugovora i šta je među stranama ugovoreno.

Šta je kapara i koja je njena pravna funkcija?

Prema Zakonu o obligacionim odnosima, kapara je iznos novca ili količina zamenljivih stvari koju jedna strana daje drugoj kao znak da je ugovor zaključen.

Kapara ima dvostruku funkciju:

• potvrđuje da je ugovor zaključen
• obezbeđuje njegovo izvršenje

Važno je naglasiti da se, ako je ugovor izvršen, kapara:

• vraća, ili
• uračunava u ispunjenje obaveze (najčešće u kupoprodajnu cenu)

Šta se dešava ako ugovor ne bude izvršen?

Ključno pitanje u praksi jeste: ko snosi odgovornost za neizvršenje ugovora.

1. Ako je odgovorna strana koja je dala kaparu

U tom slučaju, druga strana ima pravo izbora da:

• zahteva izvršenje ugovora (ako je to moguće), ili
• zahteva naknadu štete

Ali takođe može i:

• zadržati kaparu

Drugim rečima, kapara u ovom slučaju ima funkciju svojevrsne naknade za neizvršenje.

2. Ako je odgovorna strana koja je primila kaparu

Tada druga strana može:

• zahtevati izvršenje ugovora, ili
• zahtevati naknadu štete i vraćanje kapare, ili
• zahtevati vraćanje udvojene kapare

Upravo ovo pravilo je u praksi najpoznatije – ali često i pogrešno shvaćeno, jer se primenjuje samo kada postoji odgovornost strane koja je kaparu primila.

3. Mogućnost smanjenja kapare

Zakon predviđa i mogućnost da sud, na zahtev zainteresovane strane, smanji preterano veliku kaparu.

Ovo je naročito važno u situacijama kada je kapara nesrazmerno visoka u odnosu na vrednost ugovora ili nastalu štetu.

Delimično ispunjenje ugovora

U slučaju da je ugovor delimično izvršen, poverilac:

• ne može zadržati kaparu u celosti
• već ima pravo da traži ispunjenje ostatka obaveze ili naknadu štete

U svakom slučaju, kapara se tada uračunava u naknadu.

Kapara i odustanica – važna razlika

U praksi se kapara često meša sa odustanicom, iako se radi o različitim institutima.

Ako je ugovoreno pravo da se od ugovora može odustati uz kaparu, tada kapara dobija funkciju odustanice.
To znači:

• strana koja je dala kaparu može odustati, ali je gubi
• strana koja je primila kaparu može odustati, ali je vraća u dvostrukom iznosu

Za razliku od „klasične“ kapare, ovde nije potrebno utvrđivati odgovornost za neizvršenje, jer je pravo odustajanja unapred ugovoreno.

Najčešći problemi u praksi

Iskustvo pokazuje da problemi najčešće nastaju zbog:

• nejasno definisanog ugovora
• nepostojanja pisanog traga
• mešanja pojmova kapare i avansa
• pogrešnog uverenja da se kapara „uvek vraća duplo“

Upravo zbog toga, u svakom konkretnom slučaju presudan je sadržaj ugovora i okolnosti pod kojima je došlo do njegovog neizvršenja.

Zaključak

Kapara je koristan i efikasan pravni instrument, ali njene posledice zavise od konkretne situacije i ponašanja ugovornih strana.

Zato, i kada se dogovor čini jednostavnim, preporučljivo je jasno definisati:

• da li se daje kapara ili avans
• pod kojim uslovima se ugovor može raskinuti
• kakve su posledice u slučaju neizvršenja

Na taj način se u velikoj meri smanjuje rizik od kasnijih sporova.

* * *

Oblast prava o kojoj je bilo reči u ovom tekstu regulisana je odredbama Zakona o obligacionim odnosima. Ovaj zakon se u celosti može pročitati na sledećem linku:
https://pravno-informacioni-sistem.rs/eli/rep/slsfrj/skupstina/zakon/1978/29/1/reg

 

---

Photo by Andres Siimon on Unsplash