Koautorsko delo

Ko je autor kada više lica učestvuje u stvaranju?

U praksi autorskog prava jedno od čestih i istovremeno najosetljivijih pitanja jeste pitanje autorstva u situacijama kada na stvaranju jednog dela učestvuje više lica. Da li svako ko je na bilo koji način uključen u proces stvaranja automatski stiče status autora? Gde je granica između stvaralačkog doprinosa i tehničke pomoći?

Pojam koautorskog dela

Zakon o autorskim i srodnim pravima polazi od jasnog pravila: koautor je fizičko lice koje je zajedničkim stvaralačkim radom sa drugim licem stvorilo autorsko delo. Kada je reč o koautorskom delu, koautori su, po pravilu, nosioci zajedničkog autorskog prava na tom delu.

Ova zakonska definicija odmah upućuje na ključni kriterijum – zajednički stvaralački rad. Drugim rečima, odlučujuće nije samo učešće u procesu, već postojanje kreativnog doprinosa koji utiče na konačni oblik dela.

Pravne posledice koautorstva

Postojanje koautorskog dela u praksi povlači niz važnih pravnih posledica:

• za ostvarivanje i prenošenje autorskog prava potrebna je saglasnost svih koautora;
• nijedan koautor ne sme tu saglasnost uskratiti protivno načelu savesnosti i poštenja, niti postupati na štetu ostalih koautora;
• svaki koautor može samostalno pokrenuti postupak radi zaštite autorskog prava, ali samo u svoje ime i za svoj račun;
• ako se drugačije ne ugovori, ekonomska korist od iskorišćavanja dela deli se srazmerno stvarnom doprinosu svakog koautora.

Upravo zbog ovih posledica, pitanje koautorskog statusa često postaje izvor sporova, naročito kada odnosi između učesnika nisu unapred jasno uređeni.

Stvaralački doprinos naspram tehničkog učešća

Važno je naglasiti da samo tehničko učešće u procesu stvaranja nije dovoljno za sticanje statusa koautora. Sudska praksa je po ovom pitanju prilično ujednačena.

Kao ilustrativan primer često se navodi stav sudova prema kome lice koje je, pritiskajući okidač fotoaparata, kao tehnička pomoć, ostvarilo ono što je autor prethodno organizovao i kreativno osmislio – nije koautor fotografije. Iako je bez tog čina fotografija fizički ne bi nastala, takvo učešće nema karakter stvaralačkog doprinosa.

Drugim rečima, odlučujući je doprinos koji se ogleda u osmišljavanju i oblikovanju dela, dok se puko tehničko izvršenje ne smatra osnovom za autorstvo.

Kada ne nastaje koautorsko delo

Još jedna česta zabluda u praksi odnosi se na situacije u kojima dva ili više autora spoje svoja već postojeća, samostalna dela radi zajedničkog iskorišćavanja. U takvim slučajevima ne nastaje koautorsko delo.

Svaki autor zadržava autorsko pravo na svom pojedinačnom delu, dok se međusobni odnosi u pogledu zajedničkog korišćenja uređuju ugovorom. U ovoj situaciji, iako postoji saradnja, ne postoji zajednički stvaralački rad u zakonskom smislu.

Zaključak

Kada u stvaranju jednog dela učestvuje više lica, autorstvo se ne vezuje za formalno ili organizaciono učešće u procesu, već se utvrđuje prema stvarnom kreativnom doprinosu svakog učesnika.

Iz ugla pravne sigurnosti, najbolji način da se kasniji sporovi izbegnu jeste da se odnosi između autora, koautora i saradnika jasno i precizno urede unapred, naročito kada se očekuje ekonomsko iskorišćavanje autorskog dela.

Photo by Randy Fath on Unsplash