Pravo na štrajk u Republici Srbiji

Pravo na štrajk predstavlja jedno od osnovnih kolektivnih prava zaposlenih, kojim se štite njihovi profesionalni i ekonomski interesi po osnovu rada. U pravnom sistemu Republike Srbije ovo pravo je garantovano Ustavom, a bliže uređeno Zakonom o štrajku.

U smislu zakona, štrajk je organizovani prekid rada zaposlenih radi zaštite njihovih profesionalnih i ekonomskih interesa po osnovu rada. Odluka o učešću u štrajku stvar je slobodne volje svakog zaposlenog.

Ko može organizovati štrajk?

Štrajk se može organizovati:

• kod poslodavca (u privrednom društvu ili drugom pravnom licu),
• u njegovom organizacionom delu,
• kod preduzetnika,
• u određenoj grani ili delatnosti,
• kao generalni štrajk,
• kao štrajk upozorenja (u trajanju do najviše jednog sata).

Odluku o stupanju u štrajk kod poslodavca donosi nadležni organ sindikata ili većina zaposlenih.
U slučaju granskog ili generalnog štrajka, odluku donose nadležni sindikalni organi višeg nivoa.

Procedura organizovanja štrajka

Da bi štrajk bio zakonit, neophodno je ispuniti zakonom propisane uslove.

Pre svega, mora biti doneta odluka o stupanju u štrajk kojom se utvrđuju:

• zahtevi zaposlenih,
• vreme početka štrajka,
• mesto okupljanja (ukoliko je predviđeno),
• sastav štrajkačkog odbora.

Štrajk mora biti blagovremeno najavljen poslodavcu, odnosno nadležnom organu:

• najmanje pet dana pre početka štrajka,
• najmanje 24 časa pre početka štrajka upozorenja,
• najmanje deset dana pre početka štrajka u delatnostima od javnog interesa.

Rokovi se računaju od dana dostavljanja obaveštenja o stupanju u štrajk.

Od dana najave pa do okončanja štrajka, štrajkački odbor i poslodavac dužni su da pokušaju sporazumno rešavanje spora.

Ograničenja i obaveze tokom štrajka

Štrajk mora biti organizovan na način koji:

• ne ugrožava bezbednost ljudi i imovine,
• ne nanosi neposrednu materijalnu štetu,
• omogućava nastavak rada po okončanju štrajka,
• ne sprečava zaposlene koji ne učestvuju u štrajku da rade,
• ne onemogućava poslodavca da raspolaže sredstvima za rad.

U delatnostima od javnog interesa (kao što su energetika, saobraćaj, zdravstvo, prosveta, komunalne delatnosti i druge delatnosti od značaja za život i rad građana) obavezno je obezbeđivanje minimuma procesa rada.

Minimum procesa rada podrazumeva obim poslova neophodan za zaštitu života, zdravlja i bezbednosti ljudi i imovine, kao i za zadovoljenje osnovnih potreba građana. Ovaj minimum utvrđuje se opštim aktom poslodavca ili kolektivnim ugovorom, u skladu sa zakonom.

Prava zaposlenih tokom zakonitog štrajka

Organizovanje i učešće u zakonito sprovedenom štrajku:

• ne predstavlja povredu radne obaveze,
• ne može biti osnov za disciplinsku ili materijalnu odgovornost,
• ne može biti razlog za otkaz ugovora o radu.

Zaposleni za vreme trajanja zakonitog štrajka ostvaruje prava iz radnog odnosa, osim prava na zaradu za vreme provedeno u štrajku, osim ako kolektivnim ugovorom ili sporazumom između zaposlenih i poslodavca nije drugačije uređeno.

Poslodavac nema pravo da:

• angažuje druga lica radi obavljanja poslova koji su predmet štrajka, osim u obimu neophodnom za obezbeđivanje minimuma procesa rada,
• vrši pritisak ili prinudu radi prekida štrajka,
• daje povoljnije uslove rada zaposlenima koji ne učestvuju u štrajku, radi narušavanja ravnopravnosti učesnika.

Nezakonit štrajk i povrede prava u vezi sa štrajkom

Štrajk koji nije organizovan i sproveden u skladu sa zakonom ne uživa zakonsku zaštitu.

Ukoliko zaposleni organizuju ili sprovode štrajk suprotno zakonskim uslovima, u zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja mogu nastupiti:

• disciplinska odgovornost,
• obaveza naknade štete,
• prekršajna odgovornost u skladu sa zakonom.

Istovremeno, zakon propisuje odgovornost i za poslodavca koji nezakonito ograničava ili onemogućava pravo zaposlenih na štrajk, vrši pritisak, pretnje ili diskriminaciju zbog učešća u zakonitom štrajku.

U takvim slučajevima mogu biti izrečene zakonom predviđene sankcije, uključujući prekršajnu odgovornost i novčane kazne.

Pravna pomoć u vezi sa zakonitošću štrajka

Pitanja zakonitosti organizovanja i sprovođenja štrajka često su pravno kompleksna, naročito u delatnostima od javnog interesa ili u situacijama kada postoji spor u vezi sa minimumom procesa rada.

Procena usklađenosti sa zakonom zahteva analizu konkretnih okolnosti, sadržine zahteva zaposlenih, postupka najave i načina sprovođenja štrajka.

Photo by Markus Spiske on Unsplash