Pon - Pet, 08:00 - 16:00 | kancelarija@advokatcirjakovic.rs | +381-60-193-0015
Autorski ugovor u praksi često otvara pitanje obima prava koja autor ustupa ili prenosi na korisnika autorskog dela. Iako se na prvi pogled može učiniti da su ugovorne strane saglasne oko sadržine ugovora, upravo nedovoljno precizno definisanje prava često postaje izvor kasnijih sporova.
Prema važećim propisima, autorskim ugovorom autor može ustupiti ili u celini preneti imovinska prava na svom delu. Ovaj ugovor mora biti zaključen u pisanoj formi, a na njega se, pored posebnih pravila autorskog prava, primenjuju i opšta pravila obligacionog prava.
Obim prava – osnovno pravilo
Jedno od ključnih pravila jeste da se, u slučaju sumnje o sadržini i obimu prenetih prava, smatra da je preneto manje prava.
Ovo pravilo ima značajnu zaštitnu funkciju za autora, jer sprečava široka i neodređena tumačenja u korist korisnika dela. U praksi to znači da svako pravo iskorišćavanja treba jasno i precizno ugovoriti.
Posebno je važno naglasiti da određeni vidovi iskorišćavanja moraju biti izričito ugovoreni, kao što su:
- objavljivanje dela
- snimanje (na nosače zvuka ili slike)
- emitovanje
Bez takve izričite odredbe, ne može se smatrati da je autor dao saglasnost za konkretan način korišćenja dela.
Šta autorski ugovor mora da sadrži?
Da bi bio pravno valjan i funkcionalan u praksi, autorski ugovor treba da sadrži naročito:
- podatke o ugovornim stranama
- identifikaciju autorskog dela
- precizno određena prava koja se ustupaju ili prenose
- visinu, način i rokove plaćanja autorske naknade (ukoliko je ugovorena)
- eventualna vremenska, teritorijalna i sadržinska ograničenja
Upravo izostanak ovih elemenata ili njihova nejasna formulacija često dovode do različitih tumačenja i pravne nesigurnosti.
Pravična naknada i zaštita autora
Zakon posebno štiti autora u situacijama kada se naknadno pokaže da postoji očigledna nesrazmera između ugovorene naknade i dobiti ostvarene korišćenjem dela.
U tom slučaju autor (ili njegov naslednik) ima pravo da zahteva izmenu ugovora radi uspostavljanja pravičnijeg odnosa. Isto pravo postoji i kada naknada uopšte nije ugovorena, a korišćenje dela generiše značajan prihod.
Značajno je i to da se autor ovog prava ne može unapred odreći, kao i da korisnik dela ima obavezu da pruži relevantne podatke o ekonomskim efektima iskorišćavanja dela.
Neiskorišćavanje prava i povlačenje dozvole
Ukoliko korisnik ne koristi stečena prava ili ih koristi u manjem obimu od ugovorenog, čime ugrožava interese autora, autor može:
- uskratiti datu dozvolu ili
- povući ustupljeno pravo
Ovo pravo je ograničeno određenim rokovima i procedurom (obaveza prethodnog obaveštavanja i ostavljanja primerenog roka za izvršenje), ali predstavlja važan mehanizam zaštite autora od „blokiranja“ dela bez njegove realne eksploatacije.
Zaštita ličnih interesa autora
Autor ima pravo da povuče ustupljena prava i kada bi dalje iskorišćavanje dela moglo štetiti njegovom stvaralačkom ili ličnom ugledu, pod uslovom da su te okolnosti nastale nakon zaključenja ugovora.
U tom slučaju, autor je dužan da korisniku naknadi stvarnu štetu, što predstavlja balans između zaštite ličnosti autora i pravne sigurnosti druge ugovorne strane.
Ugovor o narudžbini autorskog dela – poseban slučaj
U praksi je čest i ugovor o narudžbini autorskog dela.
Njime se autor obavezuje da izradi delo za naručioca i preda mu njegov primerak, dok naručilac ima pravo da delo objavi i stavi u promet. Međutim, autor po pravilu zadržava ostala autorska prava, osim ako ugovorom nije drugačije određeno.
Izuzetak postoji kod računarskih programa, gde naručilac stiče sva prava iskorišćavanja, ako ugovorom nije drugačije regulisano.
Kolektivna autorska dela
Kod kolektivnih dela (npr. enciklopedije, baze podataka, računarski programi sa više autora), autori pojedinačnih priloga ustupaju svoja imovinska prava organizatoru izrade dela, koji ima pravo da delo objavi i iskorišćava ga pod svojim imenom, uz obavezu navođenja liste autora čiji autorski prilozi su korišćeni za kolektivno delo.
Zaključak
Autorski ugovor predstavlja ključni pravni instrument za uređivanje odnosa između autora i korisnika autorskog dela.
Iako zakon postavlja određena zaštitna pravila, praksa pokazuje da je precizno definisanje obima prava i načina njihovog iskorišćavanja od presudnog značaja.
Nejasne ili preopšte formulacije mogu dovesti do sporova, dok jasno i pažljivo sastavljen ugovor pruža sigurnost i autoru i korisniku, uz očuvanje ravnoteže njihovih interesa.
