Lišenje poslovne sposobnosti

Lišenje poslovne sposobnosti spada u one institute porodičnog prava koji su često praćeni strahom, nedoumicama i pogrešnim tumačenjima. U praksi se neretko doživljava kao “oduzimanje prava”, iako mu je osnovna svrha upravo suprotna – zaštita lica koje zbog zdravstvenog stanja ili smetnji u razvoju nije u mogućnosti da se samostalno stara o svojim pravima i interesima.

Porodični zakon Republike Srbije detaljno uređuje uslove, postupak i posledice lišenja poslovne sposobnosti, vodeći se prvenstveno principom najboljeg interesa lica na koje se postupak odnosi.

Šta je poslovna sposobnost?

Poslovna sposobnost podrazumeva mogućnost lica da samostalno zaključuje pravne poslove, preuzima obaveze i ostvaruje prava – na primer da potpisuje ugovore, raspolaže imovinom, podnosi zahteve pred državnim organima i slično.

Kada lice zbog bolesti ili psihofizičkih smetnji nije u stanju da razumno odlučuje i štiti sopstvene interese, zakon predviđa mogućnost sudske intervencije kroz institut lišenja poslovne sposobnosti.

Potpuno lišenje poslovne sposobnosti

Prema članu 146 Porodičnog zakona, punoletno lice može biti potpuno lišeno poslovne sposobnosti ako, zbog bolesti ili smetnji u psihofizičkom razvoju:
• nije sposobno za normalno rasuđivanje i
• nije u stanju da se samo stara o sebi i zaštiti svojih prava i interesa

U tom slučaju, njegova poslovna sposobnost izjednačava se sa poslovnom sposobnošću mlađeg maloletnika.

U praksi to znači da lice ne može samostalno preduzimati pravne radnje, već to čini staratelj uz nadzor organa starateljstva i suda.

Delimično lišenje poslovne sposobnosti

Zakon predviđa i blažu meru – delimično lišenje poslovne sposobnosti (član 147).

Ona se primenjuje kada lice, zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizičkom razvoju:
• svojim postupcima ugrožava sopstvena prava i interese
• ili prava i interese drugih lica
ali ipak poseduje određeni stepen sposobnosti rasuđivanja.

U ovom slučaju sud tačno određuje:
• koje poslove lice može samostalno da preduzima
• a za koje mu je potrebna saglasnost staratelja

Poslovna sposobnost se tada izjednačava sa poslovnom sposobnošću starijeg maloletnika.

Mogućnost vraćanja poslovne sposobnosti

Važno je naglasiti da lišenje poslovne sposobnosti nije trajna i nepromenljiva mera.

Član 148 Porodičnog zakona predviđa da se poslovna sposobnost može vratiti kada prestanu razlozi zbog kojih je lice bilo potpuno ili delimično lišeno sposobnosti.

U praksi to znači da se stanje lica prati, a sud po potrebi može ponovo odlučivati – u skladu sa nalazima veštaka i stvarnim okolnostima.

Kako se vodi postupak?

Odluku o lišenju i vraćanju poslovne sposobnosti donosi sud u vanparničnom postupku.
Pravosnažna odluka se:
• dostavlja organu starateljstva
• upisuje u matičnu knjigu rođenih
• a po potrebi i u katastar nepokretnosti, ako lice ima imovinu

Na taj način se obezbeđuje pravna sigurnost u pravnom prometu.

Suština instituta – zaštita, a ne kazna

Iako se u praksi često doživljava negativno, lišenje poslovne sposobnosti ima prvenstveno zaštitnu funkciju:
• sprečava zloupotrebe
• štiti lice od štetnih pravnih posledica
• obezbeđuje pomoć i nadzor u upravljanju pravima i imovinom

Sud u svakom slučaju vodi računa da mera bude srazmerna stvarnom stanju i potrebama lica.

Zaključak

Lišenje poslovne sposobnosti predstavlja ozbiljnu, ali često neophodnu meru kojom pravni sistem štiti najranjivije članove društva.

Ključna ideja nije oduzimanje prava, već njihova zaštita – uz stalnu mogućnost preispitivanja i vraćanja sposobnosti kada se za to steknu uslovi.

U praksi je izuzetno važno da se ovakvi postupci vode stručno, pažljivo i uz razumevanje porodičnih i zdravstvenih okolnosti svakog konkretnog slučaja.

Photo by Steven HWG on Unsplash