Naknada nematerijalne štete u pravu R. Srbije

Naknada štete u pravnom sistemu Srbije uređena je odredbama Zakona o obligacionim odnosima, koji razlikuje materijalnu i nematerijalnu štetu.

Prema zakonskoj definiciji, šteta može biti:

• umanjenje nečije imovine (obična šteta)
• sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist)
• nanošenje fizičkog ili psihičkog bola ili straha, što predstavlja nematerijalnu štetu.

Za razliku od materijalne štete, koja se najčešće ogleda u novčanom gubitku, nematerijalna šteta pogađa ličnost, dostojanstvo i psihički integritet oštećenog lica.

Kada sud dosuđuje novčanu naknadu?

Prema zakonu, sud može dosuditi pravičnu novčanu naknadu naročito u sledećim situacijama:

• za pretrpljene fizičke bolove
• za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti
• za duševne bolove zbog naruženosti
• za povredu ugleda, časti, slobode ili drugih prava ličnosti
• za pretrpljeni strah
• za duševne bolove zbog smrti bliskog lica.

Prilikom odlučivanja sud uzima u obzir okolnosti konkretnog slučaja, a naročito jačinu i trajanje bolova ili straha, kao i značaj povređenog dobra.

Cilj ove naknade nije „zarada“ za oštećenog, već pružanje pravične pravne i novčane satisfakcije za povredu ličnih dobara.

Pravo članova porodice na naknadu

U slučaju kada je posledica štetnog događaja smrt nekog lica, pravo na pravičnu novčanu naknadu za duševne bolove imaju članovi njegove uže porodice:

• bračni drug
• deca
• roditelji.

Sud može dosuditi takvu naknadu i braći i sestrama ako je između njih i umrlog postojala trajnija zajednica života, kao i vanbračnom partneru pod istim uslovima.

Slična mogućnost postoji i u slučaju naročito teškog invaliditeta povređenog lica.

Naknada nematerijalne štete za strah i fizičke bolove

Sudska praksa posebno je razvila kriterijume za naknadu štete zbog pretrpljenog straha.
Sudovi zauzimaju stav da se naknada može dosuditi kada je oštećeni trpeo strah, bez obzira da li je on ostavio trajne posledice, ali se prilikom određivanja visine naknade posebno ceni:

• trajanje straha
• njegov intenzitet.

Strah mora biti dovoljno snažan da predstavlja stanje duševnog potresa, traume ili šoka izazvanog štetnim događajem. U praksi se razlikuju:

• primarni strah – neposredno prouzrokovan samim štetnim događajem
• sekundarni strah – zabrinutost za moguće teške posledice povrede ili opasnost po život.

Kod fizičkih bolova, sud uzima u obzir ne samo intenzitet pretrpljenog bola usled nastale povrede, već i nelagodnosti tokom lečenja, trajanje oporavka i uticaj povrede na svakodnevni život.

Povreda časti i ugleda

Sudska praksa pravi jasnu razliku između časti i ugleda.

• Čast predstavlja subjektivnu kategoriju – mišljenje koje pojedinac ima o sebi kao pripadniku određene društvene zajednice.
• Ugled je objektivna kategorija – stav i mišljenje koje društvena sredina ima o određenom licu.
  Oba dobra predstavljaju sastavni deo ljudskog dostojanstva, koje je zaštićeno i Ustavom Republike Srbije.

Da li se nematerijalna šteta može naslediti?

Potraživanje naknade nematerijalne štete ima izrazito lični karakter. Zbog toga, prema zakonu, ono prelazi na naslednike samo ako je:

• priznato pravnosnažnom sudskom odlukom ili
• utvrđeno pisanim sporazumom.

Sudska praksa naglašava da je naslediv novčani iznos koji je već dosuđen, ali ne i samo pravo na naknadu kao lični doživljaj povrede.

Drugim rečima, naslednici mogu naslediti novčani iznos koji je već dosuđen kao naknada, ali ne i samo potraživanje ako ono prethodno nije priznato pravnosnažnom odlukom ili pisanim sporazumom.

Teret dokazivanja štete

Važno je naglasiti da u postupku za naknadu štete šteta ne može biti pretpostavljena.
Oštećeni mora:

• predložiti i izvesti odgovarajuće dokaze
• dokazati postojanje štete i njene posledice.

Zaključak

Institut naknade nematerijalne štete ima važnu ulogu u zaštiti ličnih dobara, dostojanstva i psihičkog integriteta pojedinca.
Iako novčana naknada ne može u potpunosti nadoknaditi pretrpljene bolove ili duševnu patnju, ona predstavlja pravni mehanizam kojim se obezbeđuje određena satisfakcija i afirmiše zaštita osnovnih prava ličnosti.

Photo by Christian Erfurt on Unsplash