Ugovorna kazna – kada se može ugovoriti i kako se ostvaruje pravo na naplatu?

Ugovorna kazna je jedno od sredstava kojima ugovorne strane mogu unapred urediti posledice neispunjenja ili zakašnjenja u ispunjenju ugovornih obaveza.

Njena svrha nije samo da obezbedi izvršenje ugovora, već i da unapred odredi određenu novčanu ili drugu imovinsku posledicu za slučaj da dužnik svoju obavezu ne ispuni ili zakasni sa njenim ispunjenjem.

U praksi se ugovorna kazna može sresti u različitim vrstama ugovora – od ugovora između privrednih subjekata do ugovora kojima se uređuju različiti građanskopravni odnosi.

Međutim, da bi ugovorna kazna mogla da se zahteva, potrebno je da budu ispunjeni uslovi propisani Zakonom o obligacionim odnosima.

Šta je ugovorna kazna?

Prema Zakonu o obligacionim odnosima, poverilac i dužnik mogu ugovoriti da će dužnik, u slučaju neispunjenja obaveze ili zakašnjenja sa njenim ispunjenjem, platiti poveriocu određeni novčani iznos ili pribaviti neku drugu materijalnu korist.

Ugovorna kazna, dakle, predstavlja ugovorom unapred određenu posledicu neispunjenja ili zakašnjenja u ispunjenju obaveze.

Važno je, međutim, razlikovati dva slučaja:

ugovornu kaznu za neispunjenje obaveze, i
ugovornu kaznu za zakašnjenje u ispunjenju obaveze.

Od toga zavise i prava koja poverilac može ostvariti.

Ugovorna kazna se ne može ugovoriti za novčane obaveze

Jedno od važnih pravila Zakona o obligacionim odnosima jeste da se ugovorna kazna ne može ugovoriti za novčane obaveze.

To znači da se ugovorna kazna, na primer, ne može ugovoriti za slučaj da dužnik kasni sa vraćanjem pozajmljene sume novca.

Za zakašnjenje sa ispunjenjem novčane obaveze postoje druga pravila, pre svega pravo poverioca na zakonsku zateznu kamatu, odnosno druga sredstva koja mu mogu pripadati u skladu sa zakonom i ugovorom.

Kako se određuje ugovorna kazna?

Ugovorne strane mogu visinu ugovorne kazne odrediti na različite načine.

Kazna može biti određena:

u jednom ukupnom novčanom iznosu;
u procentu od određene vrednosti;
za svaki dan zakašnjenja;
ili na drugi odgovarajući način.

Na primer, ugovorne strane mogu predvideti da će izvođač radova za svaki dan zakašnjenja u završetku radova platiti određeni iznos.

Ugovorna kazna, međutim, mora biti ugovorena u formi koja je propisana za ugovor iz kojeg je nastala obaveza na čije se ispunjenje odnosi.

Zbog toga način ugovaranja kazne nije samo pitanje sadržine ugovora, već i njegove forme.

Kada poverilac može da zahteva ugovornu kaznu?

Odgovor zavisi od toga zbog čega je ugovorna kazna ugovorena.

Ako je ugovorna kazna predviđena za slučaj neispunjenja obaveze

Ako dužnik ne ispuni obavezu, poverilac može da bira između:

zahteva za ispunjenje obaveze, ili
zahteva za ugovornu kaznu.

Ovo je značajna razlika u odnosu na ugovornu kaznu koja je predviđena za zakašnjenje.

Ako poverilac zahteva isplatu ugovorne kazne za neispunjenje, gubi pravo da zahteva ispunjenje te obaveze.

Drugim rečima, nije moguće istovremeno zahtevati i ispunjenje obaveze i ugovornu kaznu ako je kazna ugovorena upravo za slučaj njenog neispunjenja.

Ako je ugovorna kazna predviđena za slučaj zakašnjenja

Situacija je drugačija kada je kazna ugovorena za slučaj zakašnjenja.

Tada poverilac može zahtevati:

ispunjenje obaveze, i
ugovornu kaznu zbog zakašnjenja.

Na primer, ako je ugovoreno da izvođač mora da završi radove do određenog datuma, a ugovorom je predviđena određena suma za svaki dan zakašnjenja, poverilac može zahtevati da se radovi završe, ali i isplatu ugovorne kazne za period zakašnjenja.

Međutim, postoji jedna važna situacija na koju poverilac mora da obrati pažnju.

Ako primi ispunjenje obaveze, a bez odlaganja ne saopšti dužniku da zadržava pravo na ugovornu kaznu, može izgubiti pravo da tu kaznu naknadno zahteva.

Da li poverilac mora da dokaže da je pretrpeo štetu?

Ne.

Jedna od važnih karakteristika ugovorne kazne jeste da poverilac ima pravo da je zahteva i kada nije pretrpeo nikakvu štetu.

Takođe, pravo na ugovornu kaznu postoji i kada je šteta koju je poverilac pretrpeo manja od iznosa ugovorene kazne.

To ugovornu kaznu razlikuje od klasične naknade štete, čija je svrha da oštećenom nadoknadi pretrpljenu štetu.

Ugovorna kazna, s druge strane, predstavlja unapred ugovorenu posledicu neispunjenja ili zakašnjenja.

Šta ako je šteta veća od ugovorne kazne?

Ugovorna kazna ne mora nužno predstavljati i konačan iznos naknade koju poverilac može ostvariti.

Ako je šteta koju je poverilac pretrpeo veća od iznosa ugovorne kazne, poverilac može zahtevati i razliku do potpune naknade štete.

Na taj način Zakon o obligacionim odnosima omogućava poveriocu da, pod zakonom propisanim uslovima, pored ugovorne kazne ostvari i naknadu dela štete koji njome nije pokriven.

Može li sud da smanji ugovornu kaznu?

Može.

Ako dužnik smatra da je ugovorena kazna nesrazmerno visoka, može zahtevati od suda da je smanji.

Sud će, prema Zakonu o obligacionim odnosima, smanjiti iznos ugovorne kazne ako utvrdi da je ona nesrazmerno visoka s obzirom na vrednost i značaj predmeta obaveze.

Zato činjenica da su ugovorne strane određeni iznos ugovorne kazne unele u ugovor ne znači nužno da će taj iznos u svakom slučaju biti i konačan iznos koji poverilac može da naplati.

Šta ako do neispunjenja dođe bez krivice dužnika?

Ugovorna kazna je vezana za obavezu na čije se ispunjenje odnosi.

Ako je do neispunjenja ili zakašnjenja došlo iz uzroka za koji dužnik ne odgovara, sporazum o ugovornoj kazni gubi pravno dejstvo.

Zbog toga se prilikom ostvarivanja prava na ugovornu kaznu ne posmatra samo činjenica da obaveza nije ispunjena ili da je ispunjena sa zakašnjenjem, već i odgovornost dužnika za takvo neispunjenje ili zakašnjenje.

Ugovorna kazna i naknada štete nisu isto

Ugovornu kaznu ne treba poistovećivati sa naknadom štete.

Kod naknade štete, po pravilu je potrebno utvrđivati postojanje štete, njenu visinu i druge pretpostavke odgovornosti za štetu.

Kod ugovorne kazne, ona je unapred određena ugovorom i poverilac može imati pravo na njen iznos čak i kada šteta nije nastala.

Zbog toga ugovorna kazna u praksi ima značajnu funkciju obezbeđenja izvršenja ugovorne obaveze i unapred određenog obeštećenja poverioca.

Na šta treba obratiti pažnju prilikom ugovaranja?

Prilikom sastavljanja ugovora posebno je važno jasno definisati:

koja se obaveza obezbeđuje ugovornom kaznom;
da li se kazna odnosi na neispunjenje ili na zakašnjenje;
visinu ugovorne kazne;
način njenog obračuna;
period za koji se obračunava;
kao i način i rok za njeno ostvarivanje.

Posebno je važno pravilno razlikovati ugovornu kaznu od drugih ugovornih instituta, poput kapare, koja ima drugačiju pravnu funkciju i proizvodi drugačije pravne posledice.

Zaključak

Ugovorna kazna može predstavljati veoma značajno sredstvo za obezbeđenje izvršenja ugovornih obaveza.

Njena posebnost je u tome što se posledice neispunjenja ili zakašnjenja unapred određuju ugovorom, pri čemu poverilac pod zakonom propisanim uslovima može zahtevati ugovoreni iznos i bez dokazivanja da je pretrpeo štetu.

Ipak, za ostvarivanje prava na ugovornu kaznu nije dovoljno samo postojanje odredbe u ugovoru. Od značaja su forma i sadržina ugovorne odredbe, vrsta obaveze koja je njome obezbeđena, razlog zbog kojeg obaveza nije ispunjena, kao i ponašanje poverioca nakon što je obaveza ispunjena.

Zato ugovornu kaznu treba precizno ugovoriti i jasno odrediti koja obaveza se njome obezbeđuje i u kojim okolnostima nastaje pravo na njenu naplatu.

Oblast prava o kojoj je bilo reči u ovom tekstu regulisana je odredbama Zakona o obligacionim odnosima. Ovaj zakon se u celosti može pročitati na sledećem linku:
https://pravno-informacioni-sistem.rs/eli/rep/slsfrj/skupstina/zakon/1978/29/1/reg

Photo by Erika Fletcher on Unsplash