Izdržavanje dece

Alimentacija u Republici Srbiji – kako sud određuje visinu izdržavanja deteta?

Jedno od najčešćih pitanja koje se postavlja nakon razvoda braka ili prestanka vanbračne zajednice jeste: Koliku alimentaciju roditelj treba da plaća za dete?

U praksi često postoji uverenje da zakon propisuje tačan iznos alimentacije ili određeni procenat koji sud automatski dosuđuje.

Međutim, to nije slučaj.

Porodični zakon ne određuje jedinstven iznos alimentacije koji važi za sve slučajeve. Visina izdržavanja određuje se u svakom konkretnom postupku, uzimajući u obzir potrebe deteta i mogućnosti roditelja koji je dužan da daje izdržavanje.
U nastavku objašnjavamo osnovna pravila koja uređuju ovu oblast.

Ko ima pravo na izdržavanje?

Maloletno dete ima pravo na izdržavanje od svojih roditelja.

Ako roditelji nisu živi ili nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje, zakon predviđa mogućnost da ovu obavezu preuzmu drugi krvni srodnici u pravoj ushodnoj liniji.

Pravo na izdržavanje može imati i punoletno dete:

• ako je nesposobno za rad i nema dovoljno sredstava za život;
• ako se redovno školuje, najduže do navršene 26. godine života.

Kako sud određuje visinu alimentacije?

Najvažnija odredba Porodičnog zakona nalazi se u članu 160.

Sud prilikom određivanja alimentacije istovremeno procenjuje dve grupe okolnosti:

• potrebe deteta;
• mogućnosti roditelja koji plaća izdržavanje.

Nijedan od ova dva kriterijuma ne može se posmatrati odvojeno.

Šta predstavljaju potrebe deteta?

Potrebe deteta nisu ograničene samo na ishranu.

Sud uzima u obzir čitav niz okolnosti, kao što su:

• uzrast deteta;
• zdravstveno stanje;
• troškovi školovanja;
• vannastavne aktivnosti;
• odeća i obuća;
• troškovi stanovanja;
• druge redovne životne potrebe.

Kako dete raste, po pravilu rastu i njegove potrebe.

Iz tog razloga alimentacija nije trajno određena jednom odlukom, već se može menjati ukoliko se okolnosti promene.

Šta predstavljaju mogućnosti roditelja?

Sa druge strane, sud procenjuje finansijske mogućnosti roditelja koji je dužan da daje izdržavanje.
Pri tome se ne posmatra isključivo njegova zarada.

Sud može uzeti u obzir i:

• drugu imovinu;
• prihode iz drugih izvora;
• mogućnost zaposlenja;
• stručnu spremu;
• radno iskustvo;
• obavezu izdržavanja druge dece ili članova porodice;
• druge okolnosti koje utiču na njegovu ekonomsku sposobnost.

Drugim rečima, nije presudno samo koliko roditelj trenutno zarađuje, već i njegove objektivne mogućnosti da ostvaruje prihode.

Da li zakon propisuje minimalnu ili maksimalnu alimentaciju?

Porodični zakon propisuje određena pravila.

Izdržavanje se može odrediti:

• u fiksnom mesečnom novčanom iznosu ili
• kao procenat redovnih mesečnih primanja roditelja.

Ako se određuje procentualno, ono po pravilu ne može biti manje od 15%, niti veće od 50% redovnih mesečnih primanja roditelja nakon odbitka poreza i doprinosa.

Međutim, sud uvek vodi računa da izdržavanje obezbedi odgovarajući životni standard deteta.

Posebno je značajno pravilo iz člana 162. stav 3. Porodičnog zakona, prema kojem dete treba da ima najmanje onakav životni standard kakav ima roditelj koji daje izdržavanje.

Ovo predstavlja jedno od osnovnih načela prilikom određivanja alimentacije.

Da li roditelji mogu sami da se dogovore o alimentaciji?

Mogu.

Porodični zakon omogućava da roditelji sporazumno urede pitanje izdržavanja deteta.

Takav sporazum zaključuje se u formi javnobeležničkog zapisa, a u određenim slučajevima može biti sastavni deo sporazuma o razvodu braka ili sporazuma o vršenju roditeljskog prava koji odobrava sud.

U praksi, sporazumno rešavanje ovih pitanja često predstavlja najbrži i najmanje konfliktan način zaštite interesa deteta.

Može li se alimentacija kasnije povećati ili smanjiti?

Može.

Visina alimentacije nije trajno određena.

Ako se promene okolnosti na osnovu kojih je prethodno određena, sud može doneti novu odluku.

Do toga najčešće dolazi kada:

• dete odraste i njegove potrebe postanu veće;
• promeni se zdravstveno stanje deteta;
• roditelj ostvari znatno veće ili manje prihode;
• nastupe druge značajne promene koje utiču na potrebe deteta ili mogućnosti roditelja.
  Svaka promena okolnosti procenjuje se u konkretnom slučaju.

Kada prestaje obaveza izdržavanja?

Kada je reč o maloletnom detetu, obaveza roditelja traje do punoletstva.

Međutim, ona može trajati i nakon toga ako su ispunjeni zakonski uslovi, na primer kada se punoletno dete redovno školuje ili nije sposobno za rad.
To znači da sama činjenica punoletstva deteta ne znači automatski da pravo na izdržavanje prestaje u svim slučajevima.

Šta pokazuje sudska praksa?

Iako se u javnosti često govori o „standardnom iznosu alimentacije”, sudska praksa pokazuje da takav iznos ne postoji.

Svaki predmet predstavlja zasebnu celinu.

Sud u svakom konkretnom slučaju procenjuje odnos između stvarnih potreba deteta i objektivnih mogućnosti roditelja, vodeći računa da odluka bude pravična i u najboljem interesu deteta.
Upravo zbog toga dve porodice sa sličnim primanjima ne moraju nužno imati identično određenu alimentaciju.

Zaključak

Visina alimentacije ne određuje se prema unapred propisanom iznosu, već na osnovu svih okolnosti konkretnog slučaja.

Porodični zakon zahteva da se istovremeno sagledaju potrebe deteta i mogućnosti roditelja, sa ciljem da se detetu obezbedi odgovarajući životni standard i uslovi za pravilan razvoj.

Zbog toga odgovor na pitanje „Koliku alimentaciju sud može odrediti?” gotovo nikada nije isti za sve porodice. Svaki slučaj zahteva pojedinačnu pravnu i činjeničnu analizu.

---

Oblast prava o kojoj je bilo reči u ovom tekstu uređena je odredbama Porodičnog zakona Republike Srbije. Tekst zakona u celosti možete pogledati na sledećem linku:
https://pravno-informacioni-sistem.rs/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2005/18/7/reg

 

---

Photo by Andriyko Podilnyk on Unsplash