Registracija i zaštita žiga

Pravna zaštita žiga se ostvaruje u postupku pred Zavodom za intelektualnu svojinu.

Znak koji se štiti žigom se može sastojati od reči, crteža, slova, brojeva, trodimenzioinalnih oblika, oblika robe ili njenog pakovanja i slično.

Postupak registracije i zaštite žiga bi se mogao podeliti u dve faze:

1. Procedura provere žiga pred Zavodom
2. Prijava žiga

Faza 1 – Procedura provere žiga pred Zavodom

Ova faza podrazumeva proveravanje da li je žig (znak ) koji bi bio predmet zaštite već registrovan na teritoriji R. Srbije ili nije. Na veb-sajtu Zavoda za intelektualnu svojinu postoje pretraživači na osnovu kojih se može utvrditi da li je konkretan znak već zaštićen ili nije. Nezavisno od provere konkretnog znaka putem veb sajta Zavoda za intelektualnu svojinu, preporučljivo je da se Zavodu za intelektualnu svojinu, pre podnošenja zahteva za prijavu žiga, uputi zahtev za pretraživanje žiga kako bi Zavod pretragom svoje, detaljnije, baze od one koja se nalazi na njihovom sajtu, mogao da izvrši proveru da li je konkretan znak već registrovan na teritoriji R. Srbije. Zavod, prilikom svoje pretrage, utvrđuje ne samo činjenicu da li je konkretan znak već registrovan na teritoriji R. Srbije, već utvrđuje i postojanje određenog stepena sličnosti između znaka koji se registruje i već registrovanih žigova, što može biti od uticaja prilikom odlučivanja o zaštiti žiga. Procedura provere žiga pred Zavodom se pokreće podnošenjem zahteva u koji se unosi naziv ili izgled znaka kao i klasa robe i usluga po Ničanskoj klasifikaciji roba i usluga*, uz dokaz o uplati takse.

Za izveštaj da li je za teritoriju Republike Srbije neki znak zaštićen ili prijavljen kao žig se plaća taksa propisana Zakonom o republičkim administritivnim taksama.

Klasifikacija robe koja se zaštićuje žigom je obavezna, u smislu odrede člana 15 Zakona o žigovima, koja propisuje da roba i usluge za koje je podneta prijava žiga moraju biti označene i svrstane u klase u skladu sa sistemom klasifikacije koji važi u trenutku podnošenja prijave, ustanovljenim Ničanskim sporazumom o međunarodnoj klasifikaciji roba i usluga radi registrovanja žigova.

Faza 2 – Prijava žiga

Postupak prijave žiga se pokreće podnošenjem Zahteva za priznanje žiga u koji se unosi znak za koji se traži zaštita. Pored ovog zahteva, Zavodu se dostavlja i spisak robe na koju se znak odnosi. Takođe, uz zahtev se podnosi dokaz o uplaćenoj taksi propisana Zakonom o republičkim administrativnim taksama. Po prijemu Zahteva za zaštitu žiga, Zavod vrši, prvo, formalno ispitivanje zahteva ( ispitivanje urednosti samog zahteva i dostavljenih priloga ), a zatim i suštinsko ispitivanje zahteva ( ispitivanje da li su ispunjeni uslovi za zaštitu znaka žigom u smislu odredbe člana 4 Zakona o žigovima ). Ukoliko, prilikom suštinskog ispitivanja, Zavod ne utvrdi da postoje razlozi za odbijanje zahteva, podneti zahtev se objavljuje u Službenom listu Zavoda.
Po proteku roka od tri meseca od objavljivanja zahteva u Službenom listu, na ime registracije žiga se, po pozivu Zavoda, plaća taksa za registraciju žiga. Po prijemu dokaza o uplati takse, Zavod će registrovati žig na period od 10 godina. Po isteku registracije, zaštita žiga se može produžiti na nov period od 10 godina ( neograničeno puta ).

Međunarodna zaštita žiga

Zahtev za međunarodnu zaštitu žiga se može podneti Zavodu za intelektualnu svojinu nakon registracije nacionalnog žiga ili istovremeno sa podnošenjem zahteva za registraciju žiga na teritoriji R. Srbije.

Sadržina zahteva za međunarodno registrovanje žiga mora da odgovara sadržini domaće prijave žiga, što znači da obe prijave moraju imati istog prijavioca, identičan znak i isti spisak robe i usluga.
U zahtevu se označavaju države u odnosu na čiju teritoriju se traži zaštita., a uz zahtev za međunarodni žig se dostavlja i spisak roba i usluga koji su predmet zaštite na francuskom jeziku kao i dokaz o uplaćenoj republičkoj administrativnoj taksi.

Kao i u slučaju zahteva za nacionalni žig, Zavod, po prijemu zahteva, vrši proveru urednosti zahteva, nakon čega utvrđuje visinu takse za međunarodno registrovanje žiga.
Po prijemu dokaza o uplati takse, Zavod podneti zahtev za međunarodno registrovanje žiga dostavlja Svetskoj organizaciji za intelektualnu svojinu.

Upis žiga u Međunarodni registar ne znači da je žig automatski priznat u svim zemljama koje su označene u zahtevu za međunarodno registrovanje žiga. Naime, nakon upisa žiga u Međunarodni registar, Međunarodni biro dostavljanja obaveštenja o međunarodnoj registraciji zemljama koje su naznačene u prijavi, a potom predmetni žig ulazi u fazu nacionalnog ispitivanja ispunjenosti materijalnih uslova za zaštitu. To znači da nacionalni zavod svake zemlje koja je navedena u zahtevu, tretira predmetnu međunarodnu registraciju kao prijavu, koja prolazi ispitivanje ispunjenosti uslova za priznanje žiga koje propisuje zakonodavstvo te zemlje.
U periodu od 12-18 meseci od datuma registracije žiga u Međunarodnom registru, zavod svake zemlje koja je navedena u zahtevu za zaštitu međunarodnog žiga, obaveštava podnosioca da li je znak zaštićen ili odbijen na teritoriji te zemlje.

Međunarodni žig se, takođe, registruje na period od 10 godina, on se, po isteku tog perioda, može produžiti, kao što se može i zahtevati teritorijalno proširenje i na one države koje nisu obuhvaćene inicijalnim zahtevom za međunarodni žig.