Prestanak braka

Koji su načini prestanka braka ?

Prema odredbama Porodičnog zakona, brak prestaje smrću supružnika, poništenjem i razvodom.

Smrću jednog od supružnika, brak prestaje po sili Zakona. U ovom slučaju se ne sprovodi bilo kakav postupak pred nekim od nadležnih državnih organa u kom postupku bi se konstatovala činjenica prestanka braka.

Brak prestaje poništenjem ako je ništav ili rušljiv.

Brak prestaje i donošenjem sudske presude u postupku razvoda braka.

U kojim situacijama je brak ništav, a kada je on rušljiv?

Razlozi zbog kojih se brak smatra ništavim su propisani odredbama Porodičnog zakona. Prema navedenim odredbama, brak je ništav ukoliko su ga sklopila dva lica istog pola, ako izjave volje supružnika nisu bile potvrdne kao i u situaciji kada brak nije sklopljen pred matičarem.
Takođe, brak je ništav ako nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice života između supružnika, ukoliko je sklopljen za vreme trajanja ranijeg braka jednog od supružnika, ukoliko ga je sklopilo lice nesposobno za rasuđivanje kao i ukoliko su ga sklopila lica koja su u krvnom, adoptivnom ili tazbinskom srodstvu između kojih nije dozvoljeno sklapanje braka.
I na kraju, brak je ništav u slučaju da su ga međusobno sklopili staratelj i štićenik.

Rušljiv je onaj brak koji je sklopilo maloletno lice bez dozvole suda, ukolilo je na njegovo sklapanje supružnik pristao pod prinudom kao i u slučaju kada je na sklapanje braka supružnik pristao u zabludi o ličnosti drugog supružnika ili o nekoj njegovoj bitnoj osobini.

Na koji način brak prestaje u slučaju rušljivosti ili ništavosti?

I u jednom i u drugom slučaju, brak prestaje donošenjem presude u postupku pred sudom koji se pokreće tužbom.

U slučaju postojanja razloga koji brak činje ništavim, tužbu za poništenje takvog braka može podneti supružnik kao i svako drugo lice koje ima pravni interes da brak bude poništen. Ovu tužbu može podneti i javni tužilac.
Pravo na podnošenje tužbe za poništenje ništavog braka ne zastareva, što zapravo znači da ono nije vremenski ograničeno.

Sa druge strane, rok za podnošenje tužbe za poništenje braka u slučaju postojanja razloga koji ga čine ništavim je vremenski ograničen, a ovu tužbu mogu da podnesu samo ona lica koja su izričito zakonom legitimisana da to učine.

Naime, supružnik koji je u vreme sklapanja braka bio maloletan može podneti tužbu za poništenje braka sklopljenog bez dozvole suda u roku od godinu dana od dana sticanja punoletstva. Pored njega, ovu tužbu mogu podneti i roditelji maloletnog supružnika, odnosno njegov staratelj, sve do punoletstva maloletnog supružnika.

Supružnik koji je brak sklopio pod prinudom ili u zabludi može podneti tužbu za poništenje braka u roku od godinu dana od dana kada je prinuda prestala ili je zabluda uočena.

Supružnik koji nije bio sposoban za rasuđivanje u trenutku sklapanja braka, a naknadno postane sposoban za rasuđivanje, može podneti tužbu za poništenje braka u roku od godinu dana od dana prestanka nesposobnosti za rasuđivanje, odnosno od dana pravnosnažnosti sudske odluke o vraćanju poslovne sposobnosti.

Presuda kojom se poništava brak proizvodi ista pravna dejstva kao i presuda kojom se brak razvodi. To znači da ništavi i rušljivi brakovi proizvode pravne posledice punovažnih brakova sve do njihovog poništenja.

Razvod braka

U situaciji kada su bračni odnosi između supružnika ozbiljno i trajno poremećeni ili ako se objektivno ne može ostvarivati zajednica života između supružnika, brak može prestati razvodom. U praksi, ovo je i najčešći način prestanka braka.

Razvod braka se može ostvariti na dva načina. Prvi je zaključenjem pisanog sporazuma o razvodu braka, a drugi je podnošenjem tužbe radi razvoda braka. I u jednom i u drugom slučaju presudu o razvodu braka donosi nadležni sud.

Sporazumni razvod braka

Kada između supružnika ne postoje sporna pitanja u vezi sa razvodom braka, oni zaključuju pisani sporazum o razvodu braka. Ovaj sporazum, koji faktički ima formu ugovora, obavezno sadrži sporazum o vršenju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajedničke imovine.
Sporazumom o vršenju roditeljskog prava, supružnici se dogovaraju da li će roditeljsko pravo nad zajedničkom decom samostalno vršiti jedan od supružnika ili će roditeljsko pravo vršiti oba supružnika zajednički.

Sporozumom o samostalnom vršenju roditeljskog prava, zajedničko dete supružnika se poverava jednom od roditelja, a ovaj sporazum sadrži i odredbe o visini doprinosa za izdržavanje deteta od drugog roditelja kao i odredbe o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem. Ovim Sporazumom se vršenje roditeljskog pravo prenosi na onog roditelja kome je dete povereno.
Roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo i dužnost da izdržava dete, da sa detetom održava lične odnose i da o pitanjima koja bitno utiču na život deteta odlučuje zajednički i sporazumno sa roditeljem koji vrši roditeljsko pravo.
Pitanjima koja bitno utiču na život deteta se naročito smatraju obrazovanje deteta, preduzimanje većih medicinskih zahvata nad detetom, promena prebivališta deteta i raspolaganje imovinom deteta velike vrednosti.

Pored Sporazuma o samostalnom vršenju roditeljskog prava, kao što je navedeno, supružnici mogu da zaključe i Sporazum o zajedničkom vršenju roditeljskog prava (što je u praksi ređe), a ovim Sporazumom se oni saglašavaju da će roditeljska prava i dužnosti obavljati zajednički, međusobnim sporazumevanjem, koje mora biti u najboljem interesu deteta.
Sastavni deo ovog sporazuma jeste i dogovor oko toga šta će se smatrati prebivalištem deteta.

Razvod braka po tužbi jednog od supružnika

U situaciji kada jedan od supružnika ne želi da se razvede ili u slučaju kade supružnici ne mogu da postignu saglasnost oko svih pitanja koja čine sadržinu Sporazuma o razvodu braka, brak se može razvesti na taj način što će jedan od supružnika podneti sudu tužbu radi razvoda braka.

U ovom postupku, sud svojom presudom odlučuje o razvodu braka kao i o pitanjima koja se tiču vršenja roditeljskog prava ( da li se roditeljsko pravo vrši samostalno ili zajednički, visinu doprinosa za izdržavanje deteta kao i način održavanja ličnih odnosa deteta i drugog roditelja).
Presudom o razvodu braka po tužbi jednog od supružnika, sud ne odlučuje o pitanjima koja se odnose na imovinske odnose supružnika. Imovinski odnosi supružnika mogu biti predmet drugog sudskog postupka.