Zaštita autorskih prava

Autorska prava imaju ključnu ulogu u očuvanju i podsticanju kreativnog stvaralaštva jer autorima obezbeđuju priznanje i zaštitu njihovog rada. Ipak, u Republici Srbiji se njihov značaj još uvek nedovoljno prepoznaje, što dovodi do čestih povreda i nedovoljne primene propisa u praksi.

1. Šta se smatra autorskim delom?

Autorsko delo je svaka originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja.

Zakonom je posebno navedeno da se autorskim delom smatraju:

1. pisana dela (knjige, brošure, članci, prevodi, računarski programi sa dokumentacijom i
   pripremnim materijalom i dr.);
2. govorna dela (predavanja, govori, besede i dr.);
3. dramska, dramsko-muzička, koreografska i pantomimska dela, kao i dela koja potiču iz
   folklora;
4. muzička dela, sa rečima ili bez reči;
5. filmska dela (kinematografska i televizijska dela);
6. dela likovne umetnosti (slike, crteži, skice, grafike, skulpture i dr.);
7. dela arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog oblikovanja;
8. kartografska dela (geografske i topografske karte);
9. planovi, skice, makete i fotografije;
10. pozorišna režija.

Takođe, autorskopravna zaštita obuhvata i nezavršena dela, delove dela, naslove i dela prerade (npr. muzičke obrade, aranžmane, adaptacije). Ipak, zaštita dela prerade ne ograničava
prava autora izvornog dela.

Bitno je naglasiti da opšte ideje, metode rada, matematički koncepti, principi i uputstva nisu obuhvaćeni autorskopravnom zaštitom.

2. Ko se smatra autorom?

Autor je fizičko lice koje je stvorilo autorsko delo i ono je nosilac autorskih prava.

Ako delo nastane zajedničkim stvaralačkim radom više lica, govorimo o koautorima. Oni su zajednički nosioci autorskog prava, a ekonomsku korist od iskorišćavanja koautorskog dela, dele
srazmerno svom doprinosu u stvaranju dela (osim ako se drugačije ne dogovore).

3. Kada nastaju autorska prava?

Autorska prava nastaju u trenutku stvaranja dela, bez ikakve posebne formalnosti.

4. Kada se delo smatra objavljenim?

Delo je objavljeno kada je prvi put saopšteno javnosti, bilo gde u svetu, od strane autora ili ovlašćenog lica. Saopštavanje javnosti postoji ako je delo učinjeno dostupnim većem broju ljudi
koji nisu u međusobnom ličnom odnosu (npr. rodbinskom).

5. Koja prava uživa autor?

Autor uživa moralna i imovinska prava od trenutka nastanka dela.

Moralna prava autora uključuju:

1. Pravo paterniteta – pravo da mu se prizna autorstvo.
2. Pravo na naznačenje imena – autorovo ime, pseudonim ili znak moraju biti navedeni na
   delu ili prilikom javnog saopštavanja.
3. Pravo objavljivanja – autor odlučuje kada i kako će delo biti objavljeno.
   Pravo na zaštitu integriteta dela – autor se može usprotiviti izmenama, skraćivanju ili
   neovlašćenom korišćenju dela.
4. Pravo na zaštitu od nedostojnog iskorišćavanja – autor može sprečiti korišćenje dela na
   način koji bi narušio njegovu čast ili ugled.

Imovinska prava autora podrazumevaju da autor ima isključivo pravo ekonomskog iskorišćavanja svog dela. Za svako korišćenje od strane drugih lica autoru pripada naknada.

Imovinska prava obuhvataju: umnožavanje, stavljanje u promet, davanje u zakup, izvođenje, predstavljanje, prenošenje prava izvođenja ili predstavljanja, emitovanje, reemitovanje i kablovsko reemitovanje, javno saopštavanje (uključujući interaktivno),
prilagođavanje, aranžiranje i druge izmene dela, kao i javno saopštavanje sa nosača zvuka ili slike.

6. Šta je deponovanje dela i zašto je korisno?

Autori mogu deponovati primerak svog autorskog dela u Zavodu za intelektualnu svojinu.

Deponovanje nije obavezno, ne utiče na početak trajanja autorskog prava i samo služi kao dokaz u slučaju eventualnog sudskog spora ili neke druge potrebe.

7. Koliko traje autorsko pravo?

Imovinska prava: traju tokom života autora i 70 godina nakon njegove smrti.

Kod koautora: tokom života koautora i 70 godina od smrti poslednjeg preminulog koautora.

Moralna prava: traju i nakon prestanka imovinskih prava.

8. Šta ako neko povredi moje autorsko pravo?

Povredom se smatra svako neovlašćeno korišćenje autorskog dela. Autor može tužbom tražiti zaštitu svojih prava.
Tužbom se naročito može zahtevati:

1. utvrđenje povrede ili ozbiljne pretnje povrede prava,
2. zabrana daljih povreda i sličnih radnji,
3. naknada imovinske i neimovinske štete,
4. oduzimanje, isključenje iz prometa ili uništenje predmeta nastalih povredom,
5. zabrana korišćenja materijala i sredstava upotrebljenih za povredu,
6. objavljivanje presude o trošku tuženog,
7. davanje podataka o trećim licima učesnicima povrede.

Sud, prilikom određivanja visine naknade štete, vodi računa o:

• ekonomskim posledicama (izgubljena dobit autora, dobit učinioca),
• okolnostima koje nemaju ekonomski karakter (npr. neimovinska šteta).

U određenim slučajevima, sud može, umesto naknade štete, dosuditi i paušalnu naknadu,
koja ne može biti niža od uobičajene naknade da je korišćenje bilo zakonito.

Zaključak:

Iako autorska prava u Srbiji uživaju zakonsku zaštitu, njihova praktična primena je i dalje
nedovoljno razvijena. Zato je važno da autori budu upoznati sa svojim pravima i mehanizmima
zaštite – jer poznavanje prava je prvi korak ka njihovom ostvarivanju.

Photo by Luca Onniboni on Unsplash