Pon - Pet, 08:00 - 16:00 | kancelarija@advokatcirjakovic.rs | +381-60-193-0015
Da li zastareli dug mora da se plati? Zastarelost potraživanja prema Zakonu o obligacionim odnosima.
Jedno od najčešćih pitanja koje građani postavljaju jeste da li dug „nestaje” kada protekne određeni broj godina.
Nije retkost da dužnik, nakon što primi opomenu ili tužbu zbog starog duga, smatra da poverilac više nema pravo da traži isplatu zato što je proteklo mnogo vremena.
Međutim, odgovor nije tako jednostavan.
Institut zastarelosti ne znači da dug prestaje da postoji, već da, pod određenim uslovima, poverilac više ne može prinudnim putem da zahteva njegovo ispunjenje.
Šta je zastarelost?
Prema Zakonu o obligacionim odnosima, zastarelošću prestaje pravo da se zahteva ispunjenje obaveze.
To znači da samo potraživanje ne prestaje da postoji.
Drugim rečima, dug i dalje postoji kao prirodna obaveza, ali poverilac više nema mogućnost da ga prinudno ostvari ukoliko se dužnik u postupku pozove na zastarelost.
Upravo zbog toga se često kaže da zastarelo potraživanje nije isto što i nepostojeće potraživanje.
Da li sud sam vodi računa o zastarelosti?
Ne.
Ovo je jedna od najvažnijih karakteristika instituta zastarelosti.
Zakon izričito propisuje da se sud ne može obazirati na zastarelost ako se dužnik na nju nije pozvao.
To praktično znači da čak i kada je potraživanje zastarelo, sud može usvojiti tužbeni zahtev ukoliko dužnik u postupku ne istakne prigovor zastarelosti.
Kada počinje da teče zastarelost?
Po pravilu, zastarelost počinje da teče prvog dana nakon dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze.
Na primer:
- ako je rok za vraćanje pozajmice bio 1. mart, zastarelost počinje da teče 2. marta;
- ako je račun dospeo 15. juna, rok zastarelosti počinje 16. juna.
Od tog trenutka računa se zakonom propisani rok zastarelosti.
Koliko iznose rokovi zastarelosti?
Zakon propisuje različite rokove, u zavisnosti od vrste potraživanja.
Najčešći su:
- 10 godina – opšti rok zastarelosti, ako posebnim odredbama nije propisan kraći rok.
- 3 godine – potraživanja zakupnine, međusobna potraživanja pravnih lica iz prometa robe i usluga, naknada štete (uz određene izuzetke), kamate i druga povremena davanja.
- 1 godina – pojedina komunalna potraživanja (struja, voda, grejanje, telefon i druga potraživanja predviđena zakonom).
- 10 godina – potraživanja utvrđena pravnosnažnom sudskom odlukom ili sudskim poravnanjem, čak i kada bi za njih inače važio kraći rok zastarelosti.
Zbog velikog broja posebnih rokova, u praksi je uvek potrebno utvrditi o kojoj vrsti potraživanja je reč.
Šta prekida zastarelost?
Prekid zastarelosti znači da vreme koje je do tada proteklo prestaje da se računa, a po prestanku razloga za prekid rok počinje da teče iznova.
Najčešći razlozi za prekid zastarelosti su:
- priznanje duga od strane dužnika;
- podnošenje tužbe;
- pokretanje izvršnog postupka;
- druge radnje poverioca preduzete pred nadležnim organom radi ostvarivanja ili obezbeđenja potraživanja.
Da li opomena prekida zastarelost?
Ne.
Ovo je još jedna česta zabluda.
Zakon izričito propisuje da nije dovoljno da poverilac pismeno ili usmeno pozove dužnika da ispuni obavezu kako bi došlo do prekida zastarelosti.
Drugim rečima, slanje opomene samo po sebi ne prekida rok zastarelosti.
Šta ako dužnik ipak plati zastareli dug?
Čak i kada je potraživanje zastarelo, dužnik može dobrovoljno ispuniti svoju obavezu.
Ako to učini, nema pravo da kasnije zahteva vraćanje onoga što je platio, čak i u slučaju da nije znao da je dug bio zastareo.
Šta pokazuje praksa?
U praksi se često događa da građani smatraju da je protek vremena sam po sebi dovoljan da dug „nestane”.
Sa druge strane, poverioci ponekad veruju da će svaka opomena ili telefonski poziv produžiti rok zastarelosti.
Oba shvatanja su pogrešna.
Odgovor na pitanje da li je neko potraživanje zastarelo zavisi od više okolnosti, između ostalog:
- vrste potraživanja;
- trenutka dospelosti;
- eventualnog prekida ili zastoja zastarelosti;
- radnji koje su poverilac i dužnik preduzimali tokom trajanja obligacionog odnosa.
Zbog toga se pitanje zastarelosti ne može oceniti isključivo na osnovu činjenice koliko je vremena proteklo.
Zaključak
Zastarelost ne znači da dug prestaje da postoji.
Njena osnovna posledica jeste da, nakon proteka zakonom propisanog roka, poverilac više ne može prinudno ostvariti svoje potraživanje ukoliko se dužnik u postupku pozove na zastarelost.
Istovremeno, rokovi zastarelosti nisu isti za sva potraživanja, a na njihov tok mogu uticati zastoj i prekid zastarelosti.
Zbog toga je, pre donošenja zaključka da li je neko potraživanje zastarelo ili ne, potrebno sagledati sve okolnosti konkretnog slučaja.
Oblast prava o kojoj sam pisao u ovom tekstu regulisana je odredbama Zakona o obligacionim odnosima. Tekst zakona možete pogledati na sledećem linku: https://pravno-informacioni-sistem.rs/eli/rep/slsfrj/skupstina/zakon/1978/29/1/reg
Photo by Towfiqu barbhuiya on Unsplash
