Pon - Pet, 08:00 - 16:00 | kancelarija@advokatcirjakovic.rs | +381-60-193-0015
Pravo na štrajk predstavlja jedno od osnovnih kolektivnih prava zaposlenih, kojim se štite njihovi profesionalni i ekonomski interesi po osnovu rada.
Pitanja zakonitosti organizovanja i sprovođenja štrajka često su pravno kompleksna, naročito u delatnostima od javnog interesa ili u situacijama kada postoji spor u vezi sa minimumom procesa rada.
Lišenje poslovne sposobnosti se u praksi se neretko doživljava kao “oduzimanje prava”, iako mu je osnovna svrha upravo suprotna – zaštita lica koje zbog zdravstvenog stanja ili smetnji u razvoju nije u mogućnosti da se samostalno stara o svojim pravima i interesima.
Mnogi klauzulu zabrane konkurencije doživljavaju kao opštu zabranu bilo kakvog dodatnog rada ili profesionalnog angažmana, dok je drugi ugovaraju šablonski, bez provere da li za to uopšte postoje zakonski uslovi.
Da li svako ko je na bilo koji način uključen u proces stvaranja automatski stiče status autora? Gde je granica između stvaralačkog doprinosa i tehničke pomoći?
Pitanje odgovornosti zaposlenog za štetu koju prouzrokuje poslodavcu jedno je od važnijih, ali i često pogrešno tumačenih pitanja radnog prava. Zakon o radu postavlja jasne uslove pod kojima zaposleni može biti obavezan da nadoknadi štetu.
U praksi se često susreće situacija u kojoj strane potpišu predugovor sa idejom da će „pravi“ ugovor zaključiti kasnije. Ipak, predugovor nije puka formalnost — on proizvodi jasne i konkretne pravne posledice.